Kada sam prvi put ugledao taj vodopad, imao sam osećaj da sam zalutao u neku azijsku džunglu.
Gusta šuma. Sunčevi zraci koji se probijaju kroz krošnje. Voda tirkizna, više nalik nekoj skrivenoj uvali u Grčkoj nego planinskoj reci u Rumuniji.
Sve oko nas bilo je zeleno.
Drveće, stene obrasle mahovinom, granje koje se nadvijalo nad vodom.
A kroz sve to probijala se svetlost i padala na površinu vode, menjajući joj boju od tamnozelene u hladu do gotovo nestvarno tirkizne tamo gde je stizalo sunce.
Da mi je neko pokazao fotografiju bez objašnjenja gde je nastala, Rumunija verovatno ne bi bila među mojih prvih deset odgovora.
Više je ličilo na neko mesto do kojeg se dolazi posle nekoliko sati vožnje skuterom kroz Tajland.
Samo je temperatura vode vrlo brzo razjasnila da ipak nismo u tropima.
A onda skočiš.
Prvih nekoliko sekundi nema nikakve romantike.
Nema džungle.
Nema tirkizne vode.
Nema razmišljanja o tome koliko je mesto lepo.
Postoji samo jedna misao:
Koliko je ovo jebeno hladno.
Voda je bila toliko hladna da mi je trebalo nekoliko trenutaka da ponovo normalno udahnem.
Telo se u sekundi zategne, dah postane kratak i instinkt ti govori da izađeš napolje.
Ali onda ostaneš još malo.
Udah se smiri.
Hladnoća ne nestane, ali kao da je telo konačno prihvati.
I tek tada ponovo počneš da primećuješ gde se nalaziš.
Iznad tebe krošnje.
Ispred tebe vodopad.
Oko tebe ona potpuno bistra, tirkizna voda.
Huk vode dovoljno jak da na trenutak prekrije sve ostalo.
I plivaš usred prizora koji ti je nekoliko minuta ranije izgledao kao fotografija sa nekog drugog kraja sveta.
Kada sam izašao iz vode, seo sam na kamen koji je sunce već dobro zagrejalo.
Posle one vode, toplota kamena bila je možda najbolji osećaj na svetu.
Sediš mokar, sunce ponovo zagreva kožu, a telo polako prestaje da se trese.
Ispred mene je i dalje bio isti prizor.
Vodopad.
Gusta šuma.
Tirkizna voda.
Samo što sada više nisam gledao fotografiju.
Bio sam deo nje.
Kasnije smo svi pričali isto.
Da vredi preći stotine kilometara samo zbog jednog popodneva provedenog na tom mestu.
I mislim da smo bili u pravu.
Ostavi komentar