Manifest
„Gde duša diše“ nastao je iz svega onoga što sam godinama tražio kroz putovanja, prirodu, muziku, kampovanja, festivale i ljude koje sam sretao usput.
Iz trenutaka kada bih otišao negde na nekoliko dana, promenio okruženje, doživeo nešto novo i shvatio koliko mi zapravo malo treba da se osećam dobro.
Ranac na leđima.
Šator.
Neka staza.
Muzika.
Vatra.
Dobri ljudi.
I osećaj da nigde ne moram da žurim.
U tim trenucima sam najviše osećao da sam svoj.
Zato sam napravio „Gde duša diše“.
Ne kao vodič kroz najbolja mesta, niti kao još jedan profil sa lepim fotografijama.
Već kao mesto za priče o svemu onome zbog čega vredi izaći iz svakodnevice — o putovanjima, muzici, prirodi, ljudima, slučajnim susretima i trenucima koje možda nismo planirali, ali ih dugo pamtimo.
I pisaću o njima onako kako ih stvarno doživim.
Ako mi se nešto dopadne, napisaću zašto mi se dopalo.
Ako me nešto razočara, napisaću i to.
Ako se osećaj prema nekom mestu, događaju ili stvari vremenom promeni, neću se praviti da nije.
Neke stvari su nam nekada značile mnogo, a danas više ne znače isto. I to je potpuno u redu.
Ne želim da ovaj projekat bude mesto na kojem je sve savršeno samo zato što lepše izgleda na fotografiji.
Želim da bude iskren.
Jer često ne moramo da odemo daleko da bismo nešto promenili.
Nekada je dovoljan vikend u prirodi.
Jedna noć pod zvezdama.
Dan bez telefona.
Pesma koju dugo nismo čuli.
Razgovor sa nekim koga smo tek upoznali.
Ne želim da posle neke moje priče pomisliš samo:
„Kako je ovo lepo mesto.“
Voleo bih da pomisliš:
„Možda je vreme da i ja odem.“
„Možda mi baš ovo treba.“
„Možda ne moram da čekam godišnji odmor da bih uradio nešto zbog čega ću se osećati živim.“
Ako makar jedna osoba zbog neke priče sa ovog mesta spakuje ranac, ode negde, ugasi telefon, upozna nekog novog, čuje dobru muziku ili se vrati kući malo mirnija nego što je krenula — meni je dovoljno.
Ne znam gde će „Gde duša diše“ stići.
I iskreno, ne žurim da to saznam.
Želim da napravim mesto kojem će ljudi da se vraćaju kada požele da uspore, udahnu i sete se da život nije samo ono što se dešava između ponedeljka i petka.
A ako jednog dana zaboravim zbog čega sam sve ovo počeo, vratiću se ovom tekstu.
Da se podsetim.
„Gde duša diše“ nije projekat o prirodi.
Nije ni projekat o putovanjima.
To je mesto za sve ono zbog čega se na trenutak osećamo kao da smo ponovo tamo gde treba da budemo.