Noć je počela prilično mirno.
Stigao sam ranije u Luku Beograd da se nađem sa drugarom i popijem piće u Dockeru. Znao sam da Silicon Soul(Craig Morrison) radi warm-up za GusGus, ali napolju ništa nije odavalo utisak da se nekoliko desetina metara dalje sprema koncert. Luka je bila prilično mračna, muzika se skoro uopšte nije čula, a ni broj ljudi koji je išao u pravcu Open Corner-a nije obećavao neku naročitu gužvu, kao što je to ovde znalo da izgleda na nekim koncertima.
Oko devet sam krenuo iz Dockera prema ulazu i negde iz daljine čuo poznato:
Right on, right on…
Dok sam prilazio, stvar se lagano završila i muzika je stala. Bilo je prilično jasno da sam stigao taman na kraj seta Silicon Soula. Odličan warm-up. U mom slučaju trajao je otprilike minut.
Nema veze. Craig-a sam ionako nedavno slušao na Silosima.
Na ulazu možda dva čoveka ispred mene. Unutra sam bez problema pronašao ostatak ekipe, što je već samo po sebi dovoljno govorilo koliko je ljudi bilo. Malo ljudi, tiha muzika u pozadini i nekako sve mrtvo za koncert koji samo što nije počeo.
Pogledao sam oko sebe i prokomentarisao drugaru:
„U jebote, ovde kao na parastosu.“
A onda su krenuli prvi taktovi GusGus-a i cela slika je počela da se menja.
Sa prvim taktovima GusGus-a prostor je polako počeo da se puni i atmosfera se potpuno promenila. Nije bilo krcato, niti je odjednom nastala neka ogromna gužva, ali je ljudi bilo sasvim dovoljno za prijatnu atmosferu četvrtkom uveče. Dovoljno da se oseti energija, a opet dovoljno malo da možeš normalno da se krećeš, uzmeš piće i stvarno slušaš muziku. Primetan je bio i veliki broj 40+ ekipe, što valjda i ne čudi za bend koji je na sceni trideset godina.
Muzika je vrlo brzo uradila ostatak posla.
GusGus imaju zvuk koji je prilično teško spakovati u jednu fioku. Elektronika, house, synth-pop, melanholični momenti i duboke bas linije koje sve to drže na okupu. Meni je upravo taj njihov stariji zvuk najbolje radio tokom večeri.
Kada bi krenula neka od stvari koje znam godinama, koncert bi me lepo uvukao unutra. Dubok bas, sintovi koji se razvlače kroz Open Corner, vokal preko svega toga i dovoljno vremena da stvar diše i vozi kroz publiku.
Sa nekim novijim trakama sam se, doduše, malo razišao. Nisu bile loše, samo mi nekoliko njih nije leglo. Neke od novijih stvari jednostavno nisu imale ono što kod GusGus-a najviše volim.
Ali dobro, ne mora ni sve da legne. Ono zbog čega sam došao svakako sam dobio.
Na kraju mi je možda najzanimljivije bilo koliko se celo veče promenilo za manje od sat vremena. Došao sam kroz skoro praznu i mračnu Luku, propustio praktično ceo Silicon Soul, ušao u Open Corner u kojem sam se zajebavao da atmosfera liči na parastos i ozbiljno se zapitao koliko će ljudi uopšte biti.
A onda je muzika krenula, ljudi su se pojavili i prostor je proradio.
Nije to bio koncert sa kojeg izađeš i pričaš da si upravo prisustvovao nečemu što ćeš pamtiti do kraja života. Nije ni potrebno da svaki bude takav.
Bio je 10. septembar, četvrtak uveče, GusGus u Luci Beograd, na kraju taman dovoljno ljudi i nekoliko sati muzičkog vremeplova.
Izgleda da mi ove godine baš prijaju putovanja na mesta koja postoje samo u sećanju.
Ostavi komentar