52 Nova iskustva

Pre neki dan mi je palo na pamet da uvedem sebi jedno malo pravilo za narednih godinu dana.

Ništa revolucionarno i ništa što zahteva da dam otkaz, prodam stan i krenem peške za Nepal. Samo da jednom nedeljno uradim nešto što do tada nikada nisam.

Godinu dana, 52 puta.

I tako je nastalo 52 nova iskustva.

Ne moraju to da budu nikakve velike avanture. Zapravo, mnogo mi je zanimljivija ideja da među njima bude gomila sasvim običnih stvari koje iz nekog razloga nikada nisam uradio. Nešto pored čega prolazim godinama, nešto za šta sam sto puta rekao „mogao bih“, nešto što mi nikada ne bi palo na pamet da mi neko drugi nije predložio.

Jedino je bitno da je prvi put.

Možda otkrijem nešto čemu ću želeti da se vratim. Možda se posle deset minuta zapitam koji mi je ovo trebalo. Verovatno će biti i jednog i drugog, što mi je zapravo još zanimljivije.

Nemam spisak od 52 stvari i ne želim da ga imam. Bilo bi malo glupo da napravim projekat o novim iskustvima, a onda prvog dana sednem i isplaniram svaku nedelju naredne godine.

Neke ideje već imam. Neke će se pojaviti usput. Neke će sigurno doći od ljudi oko mene, a voleo bih da deo njih dođe i od ljudi koji čitaju Gde duša diše.

Zato, ako postoji nešto što ste probali i pomislili: „E, ovo bi svako trebalo makar jednom da proba“, šaljite ideje.

Može da bude nešto potpuno banalno, čudno, smešno, beskorisno ili nešto za šta ste gotovo sigurni da ću reći da nema šanse.

Ne obećavam da ću prihvatiti svaki predlog.

Ali obećavam da ću ga razmotriti.

Neću ni siliti da svako od tih 52 iskustva postane priča. Neka će sigurno zaslužiti tekst, a za neka ću verovatno posle reći: „Dobro, probao sam i ovo.“

Ako se priča desi, napisaću je. Ako se ne desi — nema veze.

U svakom slučaju, za godinu dana imaću iza sebe 52 stvari za koje danas još nemam pojma šta su.

I to mi za sada zvuči sasvim dovoljno.