O GDD
Gde duša diše nastao je iz jednostavne želje da sačuvam mesta, ljude, muziku i trenutke koje ne želim da zaboravim.
Ovde nećeš pronaći klasične turističke vodiče niti listu „10 najboljih mesta koja moraš da posetiš“.
Pronaći ćeš priče.
Neke će biti sa puta. Neke iz šume. Neke sa festivala. Neke će nastati oko logorske vatre, neke uz muziku, a neke iz sasvim običnog razgovora sa nepoznatom osobom.
Pisaću o mestima koja sam obišao, ljudima koje sam upoznao, muzici koju sam čuo, stvarima koje sam doživeo i mislima koje su mi ostale nakon svega toga.
Neke priče će biti lepe. Neke možda neće.
Ali sve će biti moje.
Gde duša diše je moj način da sve te priče ostavim na jednom mestu — i podelim ih sa onima koji možda u nekoj od njih pronađu nešto svoje.
Šta možeš da pronađeš ovde
PUTOVANJA
Mesta koja sam posetio, putevi kojima sam prošao i ono što se dogodilo između početka i kraja puta.
MUZIKA
Koncerti, festivali, izvođači, jutra posle muzike i sve ono što muzika ume da pokrene.
PRIRODA
Kampovanja, planine, šume, vatra, tišina i begovi koji zapravo nisu beg.
MISLI
Ono što ostane kada se sve završi. Razmišljanja o životu, ljudima, odnosima i trenucima koje ponekad tek kasnije razumemo.
Ko stoji iza svega ovoga?
Verovatno je najlakše da krenem ovako.
Ja sam Miloš.
Nisam profesionalni putopisac, fotograf ni turistički vodič. Nemam ni nameru da se pravim da znam gde treba otići, šta obavezno videti ili kako bi neko trebalo da provede svoje vreme.
Ali iza mene su godine putovanja, planinarenja, festivala, koncerata i boravka na mestima koja su vremenom postala važan deo mog života. Dovoljno dugo sam u svemu tome da steknem iskustvo, naučim da se dobro pripremim i shvatim koliko je važno znati gde ideš — ali i kada vredi odstupiti od plana.
Ne idem samo da bih negde bio.
Zanima me mesto na koje dolazim, ljudi koji tamo žive, priče koje nosi i ono što mogu da doživim ako mu dam dovoljno vremena.
Jer često upravo tada počnu najbolje priče.
Nekad se ne desi ništa posebno.
A nekad upoznaš nekoga koga ćeš dugo pamtiti. Čuješ muziku zbog koje ostaneš do jutra. Skreneš sa puta kojim si planirao da ideš. Popiješ kafu pored šatora. Sedneš uz nečiju vatru i nekoliko sati kasnije shvatiš da provodiš veče sa ljudima koje tog jutra nisi ni poznavao.
Mene zanimaju upravo ti trenuci.
Ono što se dogodilo između mesta sa kojeg sam krenuo i mesta na koje sam nameravao da stignem.
Zbog toga sam napravio Gde Duša Diše.
Da ovde ostavim mesta na kojima sam bio, ljude koje sam upoznao, muziku koju sam slušao, stvari koje sam video i priče koje su mi ostale posle svega toga.
Ne kao vodič kako bi nešto trebalo doživeti.
Nego kao zapis kako sam ga ja doživeo.
Bez pravljenja da je sve bilo savršeno.
Nekad jeste.
Nekad nije.
Ali je moje.
Ja ga doživim, zapišem, fotografišem i ostavim ovde.
Pa ako vam se čita — dobrodošli.